More Info

 

UVOD

Svojim znanjem i dostignućima čovek je na putu ka savršenoj sredini i uslovima za

život prekoračio dozvoljene granice prirodne ravnoteže. U svakodnevnom životu čoveka

konsta-ntno dolazi do nastajanja velike količine otpadnih materija koje u slučaju

neadekvatnog upravljanja predstavljaju jedan od najvećih problema modernog društva i stalnu

opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Otpad je neizbežna posledica načina života

čoveka. Poučna su saznanja da u prirodnim procesima nema gubitaka. Sve je uključeno u

kružni proces materija. Čak i smrt živih bića daje hranjive materije koje se uključuju u lanac

života. Otpad koji nas okružuje, i opravdano zabrinjava, ipak je samo ljudska tvorevina koja

nastaje kao "beskorisni nusprodukt" u stvaranju dobara.

 Neadekvatno upravljanje otpadom predstavlja jedan od najvećih problema sa aspekta

zaštite životne sredine i isključivo je rezultat neadekvatnog stava društva prema otpadu. U

 poslednjih nekoliko decenija u svetu je značajno porasla količina stvorenog otpada zbog

različitih ljudskih aktivnosti. Otpad čine materijali, energija i nusproizvodi koji se odbacuju u

životnu sredinu kao krajnje odlagalište jer nemaju nove vrednosti, kao i predmeti isključeni iz

upotrebe koji mogu biti izvor sekundarnih sirovina i energije. Međutim problem upravljanja i

odlaganja otpada nije novijeg datuma, kao i u ostalim zemljama Evrope, naša zemlja, pa čak i

lokalna zajednica ima problem star najmanje dvadesetak godina na šta studiozno ukazuje na-

cionalna strategija upravljanja otpadom.

Plastični materijali se već godinama sve više upotrebljavaju za izradu ambalaže, iako

 predstavljaju problem sa aspekta zaštite životne sredine, i dalje su u širokoj upotrebi u svim

sferama ljudskog delovanja i života. Razlozi za sve veću primenu su mnogobrojni. To su,

između ostalih,niska cena sirovina, mala masa i različite mogućnosti prerade. Rešavanje

 problema plastičnog otpada se najčešće završava njegovim odlaganjem na deponije, ali

nažalost, zbog ljudske nebrige i van deponija. Deponije velikog broja gradova i u razvijenim

zemljama praktično su popunjene, a nove se zbog visokih cena ne grade odgovarajućom

 brzinom. Ovakav način uklanjanja otpada je naročito nepovoljan za plastični ambalažni otpad.

Reciklaža je najmlađa industrijska grana u našoj zemlji. Problem sa plastikom jeste u

tome što se ona ne raspada u zemlji. Reciklaža plastičnih materijala podrazumeva jedan

lančan i sveobuhvatan proces prerade. Sve do nedavno nije postojao uspešan način

recikliranja plastičnog otpada, jer je separacija raznih polimera praktično nemoguća, a

 postupak za obradu mešanih polimera nije postojao.

Danas se u nekoliko smerova razvijaju istraživanja kojima se može iskoristiti plastični

otpad i time ujedno smanjiti zagađivanje okoline. Otpadna plastika koja nastaje u pogonima (ugljen-dioksid)

 prerađivača obično se sastoji od jedne vrste polimera i može se ponovo upotrebiti. Upotreba

recikliranog materijala u proizvodnji predmeta od plastike u inostranstvu se primenjuje

 poslednih 30 godina, a kod nas u poslednjih 10 godina. Proizvod koji se proizvede ne gubi na

kvalitetu, a cena mu postaje prihvatljivija za tržište, jer je reciklirani materijal za 60% jeftiniji

od originalnog granulata plastike

Campaign Wall

Join the Conversation

Sign in with your Facebook account or

Help Moje raise $3,560 by making a donation.

Choose A Giving Level